El Obeid, prestonica sudanskog regiona Severni Kordofan, već osamnaest meseci živi u opsadnim uslovima. Vode je sve manje, pristup hrani i zdravstvenoj zaštiti je ozbiljno ugrožen, a pobunjenička paravojska Rapidnih snaga podrške (RSF) gomila snage oko grada koji još kontroliše Sudanska armija (SAF). Kancelarija UN za ljudska prava beleži da je u periodu između 6. i 28. juna u 15 napada dronovima u gradu i okolini ubijeno najmanje 45 civila, dok je 41 ranjen. Duž puteva kojima se kreću raseljeni, zabeležena su pogubljenja po kratkom postupku, otmice, mučenje i seksualno nasilje. U El Obeidu žene koje izlaze po vodu, biraju između dana i noći za izvođenje tog nimalo lakog poduhvata, zapravo birajući između dve opasnosti.
Sudan nema jednostavnu priču koju možemo svesti na binarne suprotnosti. Rat je splet raspada države, etničkog nasilja, trgovine resursima i regionalnog nadmetanja. Žrtve su daleko od centara političke moći, a dželati i pokrovitelji uklopljeni su u šire bezbednosne i poslovne interese
Po danu su izvori vode izloženi napadima dronova. Noću su izložene opasnosti od silovanja i raznih drugih vidova seksualnog nasilja. U gradu od oko pola miliona stanovnika, od kojih su približno 70 odsto žene i deca, rat je osnovnu ljudsku potrebu za vodom pretvorio u smrtonosnu računicu. To je možda najtačnija slika Sudana u četvrtoj godini rata: život se ne gubi samo na liniji fronta, već i na putu do bunara, u bolnici bez struje, u naselju bez hrane i na putu kojim civili pokušavaju da pobegnu.
Pokolj u El Fašeru
Strepnje za sudbinu El Obeida su opravdane. Sećanja na masakr u gradu El Fašer su još uvek sveža. Naime, RSF je krajem oktobra 2025. osvojio grad posle osamnaestomesečne opsade i izgladnjivanja stanovništva. Prema nalazu UN, najmanje 6.000 ljudi je ubijeno tokom prva tri dana nakon prodora u grad. UN su organizacija sklona konzervativnim procenama. Nezvanične procene drugih agencija govore da je u konačnom epilogu opsade El Fašera stradalo i do deset puta više ljudi. Nezavisna međunarodna misija UN zaključila je da etnički usmerena ubistva, seksualno nasilje i namerno izgladnjivanje zajednica Zagava i Fur nose obeležja genocida i ukazuju na genocidnu nameru RSF-a.
El Obeid još uvek nije postao novi El Fašer. Pitanje je koliko „znakova pored puta“ mora da se pojavi da bi famozna međunarodna zajednica pokušala da spreči isti ishod. Interesovanje za događaje u Sudanu je apstraktno, čak ni lični javni angažman Džordža Klunija, nekadašnjeg zaštitnog lica kampanje za Darfur, više nije ni približno vidljiv kao ranije.
Negativci u ovoj priči nisu nimalo apstraktni. RSF vuče poreklo iz Džandžavid milicije (u prevodu „đavoli na konjima“), čiji su zločini obeležili raniji rat u Darfuru. Promena naziva koja se dogodila 2013. nije promenila njihov modus operandi: etničko čišćenje, teror nad civilima, seksualno nasilje, pljačka i proterivanje i dalje su sredstvo ovladavanja teritorijom.
U evropskim elitama strah od Rusije je stvaran, strah od RSF-a ne postoji. Zatvaranje Ormuskog moreuza može ugroziti lagodni konzumeristički život prosečnog građanina Globalnog severa, patnja Sudanaca ne ugrožava nikoga
To ipak ne znači da je Sudanska armija nevina. SAF, a pre svega njeni saveznici u vidu lokalnih milicija takođe se terete za napade na civile i druge ratne zločine, dok su Burhan (vođa SAF) i Hemedti (vođa RSF) zajedno ugušili planiranu civilnu tranziciju vlasti. Ipak, ratni zločini dve strane nisu simetrični. Najteži, etnički usmereni zločini u Darfuru, uključujući genocidnu kampanju u El Fašeru, u nalazima UN vezuju se isključivo za RSF i njegove savezničke milicije.
El Obeid je kapija između Darfura, koji uglavnom kontroliše RSF, i istočnog i centralnog dela zemlje pod kontrolom SAF. Njegov pad bi ojačao teritorijalnu kontrolu RSF-a, ugrozio glavne pravce snabdevanja SAF-a i približio Sudan trajnoj podeli na dva vojna, politička i ekonomska poretka. Ipak, ovakav ishod nije zagarantovan. U El Obeidu nema iste etničke dinamike kao u El Fašeru, a u gradu su još prisutni SAF i humanitarne organizacije, jer se grad nalazi u poluokruženju, a ne pod potpunom opsadom. Upravo zato poređenje između ova dva grada treba razumeti kao upozorenje, ne kao proročanstvo. Prostor za sprečavanje novih gnusnih zločina još uvek postoji, ali se sužava svakim novim udarom na izvore vode, struje, goriva i drugih potrepština neophodnih za život.
Zašto svet ćuti
Zašto onda javnost ćuti? Teško je poverovati da je pad „političkog libida“ holivudskih ličnosti okupljenih oko Džordža Klunija jedini razlog. Čuju se usamljeni glasovi: UN upozorava, pojedini mediji izveštavaju, Al Džazira verovatno najaktivnije usled katarske zainteresovanosti za darfursko pitanje. Problem je u tome što činjenice o Sudanu retko izazivaju trajnu pažnju i politički pritisak.
Prvi razlog je uništena informaciona infrastruktura. Većina domaćih medija je ugašena. Stotine novinara oterane su u izgnanstvo, dok su drugi hapšeni, proganjani i na različite načine maltretirani. Komitet za zaštitu novinara ocenjuje da su prekidi komunikacija, ograničeno kretanje i progon izveštača učinili bilo kakvo, a pogotovo nezavisno izveštavanje iz El Fašera gotovo nemogućim. Kada se zatvore putevi informacija, lakše se zatvaraju i putevi za pomoć.
Drugi razlog je hijerarhija svetske pažnje. Ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku su za evropsku i svetsku javnost mnogo značajniji, iz surovih, ali jednostavnih razloga: mnogo je lakše poistovetiti se sa ukrajinskim ili ruskim žrtvama koje su sličnije nama. U evropskim elitama strah od Rusije je stvaran, strah od RSF-a ne postoji. Zatvaranje Ormuskog moreuza može ugroziti lagodni konzumeristički život prosečnog građanina Globalnog severa, patnja Sudanaca ne ugrožava nikoga (bar dok ne počnu da emigriraju). Dodatna otežavajuća okolnost je ta što Sudan nema jednostavnu priču koju možemo svesti na binarne suprotnosti: dve zastave, dve vojske (jedna dobra, druga loša) i jedan televizijski kadar. Rat u Sudanu je splet raspada države, etničkog nasilja, trgovine resursima i regionalnog nadmetanja. Žrtve su daleko od centara političke moći, a njihovi dželati i pokrovitelji uklopljeni su u šire bezbednosne i poslovne interese. Sudan se ne zaboravlja slučajno; on se potiskuje, jer je njegovo ozbiljno razumevanje politički i ekonomski neprijatno.
Zlato kao ratni resurs
Razmere patnje ipak ne ostavljaju prostor za izgovor. UNICEF procenjuje da je za 33,7 miliona ljudi, među njima 17,3 miliona dece, potrebna hitna humanitarna pomoć. Čak ni ukupan broj mrtvih nije pouzdano utvrđen, jer su nasilje, nedostupnost terena i smanjeno finansiranje onemogućili sveobuhvatno brojanje. U Sudanu se, dakle, ljudi ne gube samo fizički. Nestaju i iz statistike, a zatim iz političke s(a)vesti.
Rat u Sudanu, međutim, nije izvan globalnog tržišta, već je ugrađen u njegove lance snabdevanja. Sudan je veliki snabdevač zlata i gumiarabike (emulgator E414). Evropska unija je 13. jula zabranila kupovinu, uvoz i prenos zlata poreklom iz Sudana, izričito navodeći da taj resurs održava ratnu ekonomiju. UN istovremeno upozorava da Sudan proizvodi oko 80 odsto svetske gumiarabike, važne za prehrambenu, farmaceutsku i kozmetičku industriju, te da se deo robe iz područja pod kontrolom RSF-a krijumčari preko susednih zemalja.
U El Obeidu, gradu od oko pola miliona stanovnika, od kojih su približno 70 odsto žene i deca, rat je osnovnu ljudsku potrebu za vodom pretvorio u smrtonosnu računicu. Život se ne gubi samo na liniji fronta, već i na putu do bunara, u bolnici bez struje, u naselju bez hrane
Istraživači UN, američki zakonodavci i sudanske vlasti optužuju Ujedinjene Arapske Emirate da RSF-u pružaju svesrdnu podršku; Abu Dabi to poriče. SAF, sa druge strane, u različitoj meri ima podršku Egipta, Turske, Saudijske Arabije i Katara. Tako lokalni rat postaje predmet regionalnog uticaja, a Crveno more njegova šira strateška pozadina. Svaka nova isporuka novca i oružja produžava trajanje konflikta koji odnosi sve više života.
Genocid u El Fašeru je cena međunarodne tišine. Za El Obeid još postoji prilika da se isti zločin spreči. Ako svet ponovo bude čekao da prebroji mrtve, umesto da zaštiti žive, ćutanje će postati saučesništvo.
